Домен: logik.rs
Датум прве регистрације: 10. 3. 2008.
Статус: Активан
Саговорник: Вељко Радовановић, власник и директор, Логик пословна решења д.o.o., Ниш
Како памтите период пре, за време и након почетка рада .rs домена?
За период прве деценије XXI века ме вежу лепе успомене… Логик је основан 2003. године и након првих 5 година постојања могли смо да кажемо да смо успешно преживели тај иницијални период и да можемо да почнемо са стварањем озбиљнијих планова за будућност.
Тих година, ИТ сектор је бујао и био у наглој експанзији, а чинило се да и читава привреда има узлазни тренд и јак темпо раста и да значајно бољи дани долазе.
Оптимизам је у том раздобљу пратила и промена националног домена и сећам се ентузијазма који смо имали у вези са тим. Претходно смо користили logik.co.yu домен, а онда смо 2008. године одмах на почетку купили logik.rs и logik.co.rs, а касније и ћириличке домене – логик.срб и логик.пр.срб.
Као млада фирма која је тек градила свој бренд, почели смо да примећујемо да нас клијенти често ословљавају са „лоџик” уместо са „логик”, вероватно због тога што смо из области ИТ-ја која се врло често повезује са енглеским речима и изговором. Зато смо за сваки случај регистровали и домене logic.rs и logic.co.rs, које смо задржали до данас.
Прву годину постојања Логика (2003) завршили смо са једноцифреним бројем клијената. Данас је тај број четвороцифрен, тј. више од 3000 правних лица у Србији активно ради са нама и користи наша софтверска решења сваки дан.
Чињеница да фирма постоји пуних двадесет година, а сајт на logik.rs домену петнаест, представља велики капитал. Не само у погледу органског саобраћаја који добијамо преко претраживача него и у погледу бренда који смо изградили и који и даље унапређујемо.
Можемо слободно рећи да наша фирма и њен сајт расту и развијају се паралелно.
Колико су домен и сајт значили за ваше пословање некада, а колико данас?
Сећам се да смо се те, сада већ давне 2008. поприлично бавили оптимизацијом за претраживаче (SEO) иако нам то није била специјалност. У то време, Србија је била готово „девичанско тржиште” што се тиче веб присуства и резултати су могли релативно брзо да се изграде.
За неке фразе које су тада нама значиле (на пример „програм за књиговодство”) заузимали смо прво место на страници резултата претраге и то нам је тада доносило чак 10% прихода. Иако пословни софтвер није нешто што се купује преко интернета, нама је веб присуство доносило тај први контакт који смо онда могли да искористимо у наставку продајних активности.
Времена се изузетно брзо мењају. Некада тога постанемо свесни тек у оваквим приликама када се осврнемо на прошлост и почнемо да поредимо стање ствари некад и сад и констатујемо промене које су се десиле.
Када смо регистровали logik.rs домен, функција сајта који се налазио на њему била је двострука – са једне стране, он је био продајни канал за нове клијенте, а са друге стране нека врста информатора за постојеће.
А данас… данас је постало готово незамисливо да постојећи клијент спонтано дође на ваш сајт и информише се на њему о нечему, већ је ваша обавеза да од њега добијете контакте и одобрење, па да га кроз неке push сервисе заинтригирате и једним кликом одведете до жељеног садржаја, који је – наравно – и даље на компанијском сајту, где му је и место.
Да ли је .rs домен сметња или предност приликом вођења међународног пословања?
Те 2008. смо имали и outsourcing одељење са клијентима који су били углавном из САД. Никада нисмо имали било какву назнаку да је .rs домен сметња или да је проблем што послујемо из Србије.
Последњих неколико година смо сведоци јачања српске ИТ outsourcing пословне заједнице, тако да се извесно не може говорити ни о каквом проблему „порекла”.
Штавише, рекао бих да смо сада као нација препознати као пожељни ИТ партнери, те да је .rs домен постао средство брендирања наших ИТ фирми на светском тржишту.
Ми имамо с тим у вези једну нелогичност. Иако субјекти из економски развијених држава радо ангажују и плаћају наше стручњаке, наша привреда то често не чини у довољној мери.
Зато бих апеловао на наше представнике тзв. традиционалних индустрија, као и на велике и мале предузетнике, да узму у обзир могућност ангажовања домаћих ИТ фирми при увођењу софтверских решења намењених оптимизацији и аутоматизацији пословања.
Са постојећим компетенцијама, стручњацима, искуством и базом знања не треба да се стидимо домаћег. Ако странцима не смета да нашим компанијама поверавају озбиљне послове, не постоји ниједан ваљан разлог због кога домаћа привреда не би ангажовала српске ИТ ресурсе који им стоје на дохват руке.
