Овим се (бар за сада) приближавамо стављању тачке на проблеме који су се појавили након што је Европски суд правде у јулу 2020. прогласио неважећим Privacy Shield, претходни споразум који је представљао основ за размену података између ова два међународна ентитета.
Иако је требало више од две године да се нови регулаторни оквир донесе, што је за овако осетљиво питање и велике проблеме које је недостатак споразума доносио изузетно дуг период, чињеница да је овај документ свеобухватнији од његових претходника донекле оправдава време које је било потребно за његово усаглашавање.
Такође, за разлику од докумената Privacy Shield и Safe Harbor Privacy Principles, као неуспелих покушаја да се ово питање реши у најбољем интересу обе стране, нови документ има сасвим генерички назив: EU–USA Data Privacy Framework, а ова уопштена фраза има за циљ да укаже на шире дејство самог акта, као и на чињеницу да се њиме обједињују све сврхе у које се подаци обрађују, размењују и похрањују.
Структура документа
Дакле, за разлику од претходних споразума између ЕУ и САД, који су били везани само за одређену област заштите података о личности − као што се, рецимо, Privacy Shield односио само на комерцијалне аспекте трансатланске обраде − нови Правни оквир заокружује размену података у свим сферема, како приватним тако и јавноправним. Са акцентом на регулисање безбедносноинформационих аспеката контроле података грађана ЕУ, обраду података становника Уније условљава и поштовање принципа неопходности и пропорционалности, чија примена има богату историју унутар ЕУ, како кроз регулативу, тако и кроз тумачења Европског суда за људска права и Европског суда правде.
Одговор Европске уније
На бази ове извршне наредбе, Европска комисија припрема нацрт одговора односно одлуке поводом процедуре усвајања и од стране ЕУ.
Незваничан став Уније јесте да су од стране Сједињених Држава у текст новог Правног оквира имплементирана права и обавезе договорене на заједничким састанцима из марта ове године, као и да је направљен велики напредак у односу на Privacy Shield. Примарна карактеристика договорених принципа односи се на ограничење приступа подацима грађана ЕУ од стране америчких обавештајних служби, са изузетком ситуација када је та обрада неопходна у циљу заштите националне безбедности.
Процедура усвајања документа од стране ЕУ подразумева најпре прибављање мишљења Европског борда за заштиту података о личности (European Data Protection Board), да би документ уопште могао бити одобрен од стране Европске комисије. Коначну реч, у сваком случају, има Европски парламент, који такву одлуку има право да преиспитује.
Институционални систем контроле примене новог правног оквира по притужбама грађана
Новим Правним оквиром прописана је обавеза оснивања посебног судског тела (Data Protection Review Court), које би имало задатак да другостепено одлучује по жалбама грађана ЕУ у вези са потенцијалним приступом подацима од стране америчких безбедносних служби или новог Правног оквира уопште. Предметни суд имао би функцију контроле одлука Лица за заштиту грађанских слобода (Civil Liberties Protection Officer) коме би претходно биле директно упућиване притужбе и који би по притужбама првостепено одлучивао. Лице за заштиту грађанских слобода преузело би функцију решавања случајева по притужбама грађана од претходног Privacy Shield Омбудсмана (Ombudsperson), чија је функција била прописана истоименим актом.
Уколико би у жалбеном поступку Судско тело за заштиту података о личности утврдило да су подаци о личности прикупљени односно обрађивани противно новом Правном оквиру, има могућност да, између осталог, нареди прекид обраде и брисање података о личности.
Очекивања од новог правног оквира
Стручна јавност је за сада уздржана и очигледно се чека дубља анализа прописа и провера како ће све функционисати у пракси. Аустријски држављанин Максимилијан Шремс (Maximilian Schrems), по чијим тужбама су и претходни споразуми преиспитивани, већ се у првим изјавама оградио наводећи да нови акт тек треба да буде предмет анализе, али да му се на први поглед чини да кључни проблеми још увек нису решени и да ће питање и ових правила, пре или касније, добити епилог пред Европским судом правде.
У сваком случају, компаније којима се пословни модел заснива на размени података о личности између ЕУ и САД углавном имају велика очекивања од овог документа, највише из практичних разлога. Почетак примене новог Правног оквира значио би и прекид досадашње праксе која се примењује од 2020. године, а која трансфер података заснива на комерцијалним уговорима, односно стандардним уговорним клазулама које су најзаступљенији механизам за прекоокеанску обраду података.
