Према подацима Народне банке Србије, током 2022. је обављено преко 42 милиона трансакција на интернету и купљено је робе и услуга у вредности од 1,2 милијарде евра, док jе 2023. вредност трансакција прешла суму од 1,68 милијарди евра. И све то у Србији, у којој многи привредници још увек са неповерењем гледају у те „нове” технологије.
Разумљиво је да не може сваки привредник да буде стручњак за интернет − и не треба да буде − али треба да зна основна правила онлајн пословања. Да би фирма имала онлајн продавницу, треба да има свој сајт, који мора да буде на неком интернет домену. Често занемарено основно правило онлајн пословања је да тај домен треба да припада фирми. Регистровање домена на „комшијиног малог” који се разуме у интернет, на колегу из ИТ сектора који ће бринути о том домену, или на агенцију која ће о истом трошку и регистровати домен и направити сајт – велика је грешка.
Замислите да сад Безосу дође „комшијин мали” који му је својевремено регистровао домен и каже му: “Хеј, Џеф, знаш онај amazon.com који сам ти својевремено регистровао? Решио сам да га продам.” Паника није права реч за стање у ком би се нашао и Џеф Безос и његова империја када би схватио да је све то што је деценијама градио саграђено на домену који није Амазонов. Наравно, то Безосу не може да се деси.
Ви не морате да будете Безос, нити да имате Амазон – ваш бизнис је ваш свет и ваша империја, вама највећа и најважнија на свету, а на чијем је домену саграђена јесте питање од милион долара. У Џефовом случају бисмо говорили и о неком долару више.
Анализа 1.000 веб-продавница
Занимљиве податке дала је анализа наших 1.000 веб-продавница које је РНИДС спровео крајем 2022. и почетком 2023. године. На пример, у 21,6% случајева је домен на ком је веб-продавница регистрован на физичко лице, не на фирму. Притом, од свих домена који су регистровани на фирме, 8% домена регистровано је на фирму која на сајту није назначена као власник веб-продавнице (врло је могуће да је регистрација домена својевремено препуштена агенцијама које су правиле и сајтове, а домене, уместо на своје клијенте, регистровале на себе). Само 66% веб-продавница је заиста на домену фирме која је власник те продавнице. Остале фирме своје пословање развијају на туђим доменима, несвесне потенцијалне опасности по свој бизнис.
Имејл адресу на властитом домену користи пак 87,1% веб-трговаца, што је добро за изградњу поверења са купцима јер, према претходном РНИДС-овом истраживању, 79% корисника више верује предузећу које користи имејл адресу на властитом домену него оном које користи бесплатну имејл адресу (на gmail.com, yahoo.com и сл.). Такође, с обзиром на чињеницу да Гугл у локалним претрагама фаворизује сајтове на локалним, националним доменима − а преко 90% веб-продавница је усмерено на српско тржиште − добро је да се њих 68,9% налази на .rs домену. То је такође добро и из угла купаца, пошто су резултати претходног, већ поменутог истраживања, показали да се сајтовима који послују на домаћем тржишту чак двоструко више верује ако су на .rs домену (62%) него ако користе .com домен (28%).
Цена не одређује вредност
Не треба заборавити да се све што се дешава онлајн дешава на неком интернет домену. И изузетно је важно чији је тај домен. Међутим, често се мешају цена и вредност. Домен није скуп, плаћа се пар десетина евра годишње, па га привредници често не виде као вредан пословни ресурс, што он свакако јесте. А таква, погрешна перцепција домена може довести у опасност цело онлајн пословање. Гугл, Фејсбук, Амазон... сви су се они развили на неком домену. Колика је сад вредност тих домена? А цена?
