To je kupovina u 21. veku. A dokle smo mi stigli sa time?
RNIDS-ovo istraživanje iz oktobra 2023. pokazalo je da 54% preduzetnika i oko 20% preduzeća u svom poslovanju ne koristi veb-sajt. To znači da u Srbiji preko 200.000 privrednih subjekata nema svoj veb-sajt! Pritom, na svega 30% sajtova je omogućena prodaja proizvoda ili usluga, a svega 10% sajtova omogućava plaćanje karticama. Pa da li je kupcima u Srbiji internet trgovina zaista toliko neinteresantna, ili srpski e-trgovci, iz raznih razloga, još uvek ne koriste sve onlajn mogućnosti u svom poslovanju?
Koliko Srbi kupuju onlajn?
Bacimo pogled na brojke.
Narodna banka Srbije je objavila da je tokom 2024. godine obavljeno rekordnih 82,4 miliona kupovina preko interneta, što znači da je u proseku svakog dana prošle godine izvršeno preko 225 hiljada kupovina. To je povećanje od 39,2% u odnosu na 2023. godinu, a povećanje od 288,5% u odnosu na 2020. godinu.
Dakle, Srbi kupuju onlajn, i to sve više. A o kojim sumama je reč?
Od ukupnog broja onlajn kupovina koje su obavljene u 2024. godini, više od dve trećine (68,5%) realizovano je u domaćoj valuti. Dinarske kupovine u 2024. godini beleže rast od 39,6% u odnosu na 2023. godinu, pri čemu je njihova vrednost uvećana za 41,9%. Izraženo u apsolutnim brojevima, takvih transakcija je u 2024. godini bilo 56,5 miliona, u vrednosti od 162,3 milijarde dinara, navela je Narodna banka Srbije.
Dakle, Srbi ne samo da kupuju sve više, nego i troše sve više u onlajn kupovini. Pritom, ovi podaci ne obuhvataju one onlajn kupovine kod kojih je roba plaćena pouzećem, odnosno, po preuzimanju robe.
Pa, ako je situacija takva, kako izgledaju srpske e-prodavnice koje su omogućile da internet korisnici tokom 2024. godine karticama plate preko 162 milijarde dinara?
Domaće e-prodavnice
Prema podacima NBS, na kraju 2024. godine broj domaćih internet prodavnica porastao je na 4.726, što je 17,9% više nego na kraju 2023. godine, a 134,8% nego na kraju 2020.
Broj e-prodavnica evidentno raste, ali kakav im je kvalitet? Zavirimo malo u njih.
RNIDS-ova analiza 1.500 e-prodavnica sprovedena u periodu od jula do oktobra 2024. godine obuhvatila je sajtove domaćih pravnih lica koja su proverena u APR-u, čime je isključena mogućnost da istraživanjem budu obuhvaćene nelegalne prodavnice.
Analiza je pokazala da 84,5% veb-prodavnica isporuku vrši samo na teritoriji Srbije. Shodno tome, poslovna logika nalaže da te prodavnice budu na nacionalnom, .rs domenu, što njih 77,47% i jeste. Bolje rangiranje u lokalnim pretragama (što sam Gugl tvrdi), asocijacija na srpsko tržište, veće poverenje u e-prodavnice na lokalnom domenu (što pokazuju istraživanja), percepcija pouzdanosti i bezbednosti, lokalna podrška... sve su to prednosti .rs domena kojih je većina naših e-trgovaca svesna.
Takođe, čak 86,7% veb-prodavnica ima imejl na vlastitom domenu, a u 69,74% slučajeva taj domen je takođe .rs. I ovaj podatak pokazuje da naši e-trgovci vode računa o stavovima svojih kupaca, a to je, prema istraživanju iz oktobra 2021, da 79% njih više veruje preduzećima koja koriste imejl adresu na vlastitom domenu, nego preduzećima koja koriste besplatne servise (kao što je, na primer, Guglov Gmail servis).
Podatak da čak 98,33% veb-prodavnica ima aktivan SSL/TLS sertifikat, što znači da njihova veb-adresa počinje onim bezbednim https:// (a ne http://), takođe govori o bezbednosti ovih sajtova i brizi e-trgovaca o svojim korisnicima.
Treba istaći da, prema ovoj analizi, skoro dve trećine e-prodavnica (62,67%) omogućava plaćanje karticama i da one predstavljaju deo srpskog veba preko koga su plaćene pomenute 162 milijarde dinara.
Može li bolje?
Naravno, uvek može bolje. Pogotovo što je pomenuta analiza došla i do podataka da, na primer, 14,7% veb-prodavnica ne objavljuje ili samo delimično objavljuje podatke o pravnom licu koje je vlasnik sajta. Kako su sve e-prodavnice proverene pre analize, znači da je reč samo o previdu, ne o lošoj nameri e-trgovca. Međutim, neisticanje takvog podatka može značajno da utiče na percepciju kupca i učini da mu veb-prodavnica deluje sumnjivo, o čemu bi e-trgovci morali da povedu računa.
Takođe, jedna trećina domena (33,47%) nije registrovana na pravno lice koje je vlasnik sajta. To takođe može da dovede u zabunu potencijalnog kupca i natera ga da posumnja u legitimitet e-prodavnice, iako je, u ovom slučaju, opet reč o lošem postupku registracije domena, a ne o lošoj nameri prema kupcima.
Uz to, čak 66,53% sajtova ima loše rezultate za Performance vrednost na PageSpeed Insights Mobile testu. Imati sajt koji se nedovoljno brzo otvara na mobilnom telefonu nestrpljivog kupca direktno utiče na rezultate onlajn prodaje. Jer, ako e-prodavnica brzo ne otvori svoja vrata, e-kupac neće ni ući u nju i, posledično, neće ništa kupiti.
Zaključak
E-trgovina se u Srbiji razvija sve brže, nesporno, ali ima veoma mnogo mesta za poboljšanja: od toga da samo 30% sajtova omogućava prodaju, preko toga da više od trećine e-prodavnica ne omogućava plaćanje karticama, do toga da je većina mobilnih sajtova spora. Da je drugačije, i ona suma od preko 162 milijarde dinara bila bi veća. I biće, samo da onih 200.000 oflajn trgovaca sagleda sve prednosti interneta, a da trgovci koji već posluju onlajn poprave sve procente koje mogu popraviti, svako prema svojim mogućnostima. Što pre, to bolje.
