Kad su se pojavili portali, predviđali su smrt novinama (printu). Drže se novine i dalje (neke).
Svaki pritisak iznedri nove modele i rešenja. Danas je sve popularniji model mook, nastao kombinacijom reči magazine i book.
Ti časopisi-knjige objavljuju se uglavnom na svaka tri meseca, luksuzno su štampani i dobro ukoričeni sa idejom da ponosno stoje na stolu ili u polici. Dakle, mook nije nešto što se baca kao stare novine, već ima tendenciju da traje kao knjiga.
Ali šta se zbiva sa tekstovima koji se objavljuju onlajn? Kakva je njihova sudbina ako su dobri, osim što ih sačuvamo u pretraživaču (bookmarks) ili među zanimljivim sadržajem na svom Fejsbuk profilu (Facebook/saved).
U sledećih nekoliko primera, navešću nesvakidašnje slučajeve tekstova koji su prvo objavljeni onlajn, a zatim su, zbog kvaliteta i odjeka, štampani i zavredili svoje mesto na nekim policama za knjige i časopise.
Vladimir Skojačić Skoča piše tako da se čita lako. Ali pisati tako je najteže, a lepo je čitati. NJegove postove su ljudi prepoznali i postali su pratioci, oni koji lajkuju i šeruju to što piše. Pratioci su dali krila njegovim pričama, pa su se priče javljale sve češće. Tekstovi Vladimira Skojačića Skoče sada se štampaju i mogu se čitati na poslednjoj strani Kulturnog dodatka Politike ili u onlajn magazinu City Magazin.
Bez obzira na to da li piše o nekom novom ili starom albumu, o filmu, putovanju ili o pogledu sa terase, ti tekstovi zavređuju pažnju i ljudi ih vole jer vrede.
Priče Ivana Tokina o psu prvo su se pojavile onlajn. Kasnije, kad su zaživele, dobile su štampanu verziju u vidu knjige i nekoliko izdanja. Danas je knjiga Pas juri. Tragaju za njom ljudi po knjižarama.
https://www.knjizare-vulkan.rs/domaci-roman/38892-pas
Slično je počeo i Goran Stojičić. Trgnuo se iz sna i zapisao ga, objavio san kao status na Fejsbuku. Dopalo se ljudima, delili su dalje njegovu priču, a on je, osokoljen širenjem svog sna, počeo da piše još.
https://www.facebook.com/goran.stojicic.besani
Dobar pritisak javnosti urodio je plodom, pa je Goran Stojičić, nakon nekog vremena, tekstove koje je objavljivao onlajn spakovao između dve korice, a priče i korice mu je dizajnirao Futro (Slavimir Stojanović). To je multimedijalna knjiga u kojoj svaka priča ima svoj QR kod koji vodi do pesme koju treba slušati dok se čita priča.
https://www.delfi.rs/knjige/91152_besani_knjiga_delfi_knjizare.html
Nakon knjige Besani, Goran je objavio još jedan roman i nekoliko zbirki priča.
Nebojša Krivokuća je kreativni direktor i urednik izuzetnog podkasta Prešlicavanje. On prati sve muzičke albume koji izađu, a za pratioce podkasta presluša i sažvaće najbolje od najboljih.
Na njegovom blogu i podkastu vrlo često mogu se pronaći i preporuke za knjige i filmove. Dobre i kvalitetne knjige i filmove.
http://preslicavanje.blogspot.com/
Nebojša je na svom blogu pisao o pesmama i albumima, pisao veoma dobro, toliko da bude prepoznato i da zavredi da se tekstovi spakuju međ’ korice i da postanu knjiga.
https://www.delfi.rs/knjige/35780_39_pesama_knjiga_delfi_knjizare.html
Ako obratimo pažnju kako Ana Tokin piše o svojim haljinama, videćemo da je svakoj udahnula dovoljno duše da su haljine postale kao likovi iz knjiga. Svaka ima svoje ime, priču, ulogu, ima svoju sudbinu. Ana to radi majstorski, neopterećujuće, lepršavo i drugačije. NJeni tekstovi o haljinama mogli bi da jednog dana budu ukoričeni, s pravom.
Zato, pazite šta čitate, jer su tekstovi dobri gde god da su, onlajn ili upakovani u korice.
Vredno vredi, uvek i bilo gde.
